Finansije i Osiguranje - Srbija

Na rate dve trećine plate

Iako mnogi građani grcaju u dugovima, naši stanovnici imaju najmanje obaveza prema bankama u Evropi! Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svaki građanin duguje za rate kredita, kreditnih kartica i dozvoljeni minus 838,3 evra, dok Austrijanac ili Francuz više od 12.500 evra, a Hrvat 4.000 evra. S prosečnom platom od 360 evra zaposleni u našoj zemlji ipak nisu malo zaduženi. Naime, svako ko ima posao duguje bankama po 2.779 evra, dok je prosečan kratkoročni kredit 4.800 evra, a stambeni 34.000 evra.

Svakog meseca građanin sa prosečnom platom od oko 44.000 dinara sa stambenim zajmom od 60.000 evra, kreditnom karticom, od 50.000 dinara i dozvoljenim minusom u visini jedne zarade mora da izdvoji najmanje 30.000 dinara ili gotovo 70 odsto za rate kredita, kreditnih kartica i pozajmice po tekućem računu. Tako mu za život i plaćanje računa ostaje oko 14.000 dinara. Za stambeni kredit svakog meseca mora da izdvoji 26.000 dinara, kreditnu karticu oko 2.000 dinara i dozvoljeni minus najmanje 250 dinara.

- Može se reći, bez obzira na to što su naši građani najmanje zaduženi u Evropi, oni se zbog niskih zarada, koje poslednjih godina ili stagniraju ili su u padu, nalaze se na korak do dužničkog ropstva - ističe Mlađan Kovačević, ekonomista.

- Na primer, ukoliko je neko, 2008. godine imao stambeni kredit od 300 evra, za ratu je izdvajao 24.000 dinara, a danas njegova mesečna obaveza je zbog rasta deviznog kursa narasla na 36.000 dinara. To je trošak od 12.000 dinara, a plata mu sigurno nije za toliko povećana u poslednjih osam godina. Nekim građanima koji su uzeli stambene pozajmice rata iznosi koliko i plata, a nekima je i veća. Njih spasava zarada supružnika ili penzija roditelja.

Zaduženost naših građana u poslednje dve godine uglavnom stagnira i retko se ko odlučuje za novi kredit, ne zato što ne bi želeo, već zato što ne može. Kod nas banke da bi se zaštitile i dalje primenjuju pravilo da odobravaju zajmove sa ratama koje opterećuju primanja građana od 40 do 50 odsto maksimalno. Zakon omogućava da se stanovnici i više zaduže ali bankari svesni ekonomske krize štite se od nenaplativih pozajmica ograničenjem u zaduživanju.

Prema podacima UBS, prosečna zaduženost po glavi stanovnika 2006. godine je iznosila 401 evro i od tada pa sve do 2012. godine vladala je ekspanzija svih vrsta kredita i drugih pozajmica banaka u Srbiji. Tako je 2008. godine svaki građanin dugovao bankama 689 evra, tri godine kasnije 807 evra, a od 2012. godine došlo je do stagnacije i prosečna zaduženost se kreće od 2.768 do 2.778 evra.

Zlatna koka

Može se reći da su banke Srbiju doživele kao zlatnu koku za veoma veliku zaradu, jer su, pre svega na kredite u evrima i švajcarskim francima, zaračunavale enormne kamate - ističe ekonomista Mlađan Kovačević.

Uzeli šest milijardi evra

Svaki građanin, prema podacima UBS, osim što za kredite duguje 838,3 evra, za obaveze po kreditnim karticama treba da izdvoji 47 evra, dozvoljeni minus 35 evra, a lizing usluge 6 evra. Građani su u poslednjih deset godina kod banaka uzeli kredite u vrednosti većoj od 5,9 milijardi evra, a od toga oko 11 odsto ne mogu da vrate.